U školi crtanja nastava se odvija u grupi i individualno. Časovi u grupi podrazumevaju samostalan rad po modelu koji zada predavač ali tako da je dete uvek orkuženo drugom decom.
Individualni časovi su namenjeni deci koja se spremaju za prijem u srednju umetničku školu ili na fakultet.
Akcenat na časovima crtanja, pored toga što se detetu razvija kreativna inteligencija (ili pak vizuelno – prostorna), je i na tome da dete razvije socijalnu inteligenciju kao i logičko matematičku.
Terminologija je i suviše ograničavajuća jer ovako podeljena deluje kao da je svaka inteligencija izdvojena od druge a zapravo one su sve međusobno isprepletene. Dopunjavaju se i upotpunjavaju jedna drugu. Svaka od njih doživljava svoje poboljšanje ukoliko se dete bavi slikanjem, crtanjem ili vajanjem.
Na časovima se stvaraju umetnička dela, a takođe časovi crtanja pružaju detetu mogućnost da nadogradi svoje mogućnosti, sve vrste intelignencije i konstantnim radom da istraži i usavrši svoje veštine.
Koje veštine i koji tipovi inteligencije se razvijaju na časovima crtanja, slikanja i vajanja
Vizelno prostorna inteligencija je od suštinske važnosti kao bi se dete bavilo arhitekturom, vajarstvom slikarstvom ili crtanjem. Ova vrsta ineligencije se razvija se kroz zadatke na času. Često su kartoni, papiri u boji, makaze sredstvo koje pored olovke i papira se koriste za kreiranje raznih ideja. Tako nastaju reljefi i oblici koji mogu biti i upotrebni predmeti (poput maketa na primer) ili umetničke instalacije (poput kreacija Hundertvasera). Uz pomoć gline na časovima vajanja vizuelna inteligencija se takođe pospešuje a na nju se nadovezuju motoričke veštine.
Motoričke veštine se paralelno razvijaju. Zapravo uz pomoć njih se inteligencija razvija. Dete pokretima ruku i pokušajima da postigne određene oblike, neprestano koristi finu motoriku kao i logičko razmišljanje. Takođe, upotreba četkice i olovke poboljšavaju finu motoriku koja će kasnije uticati na dečiji rukopis, kucanje i uopšte na fin rad ruku.
Kreativno izražavanje je suštinsko za stabilan razvoj deteta. Kreativna inteligencija se razvija kroz razne radionice i kreativne izazove koje predavači zadaju deci. Deca na radionicama uče da sve svoje ideje mogu uobličiti. Stalni projekti na časovima crtanja, slikanja i vajanja doprinose konstantnom uvežbavanju detetovog kreativnog izražavanja. A takođe doprinose da se kreativno izražavanje širi, nadograđuje.
Emocionalna inteligencija je bitna kako bi dete znalo da se brine o svojim osećanjima, kako bi moglo da ih kontroliše i usmerava na pravi način. Kontrola emocija je jako bitno dok su još mali, dok ne mogu osećanja da iskažu rečima. Deca se prvo susreću sa bojama i papirom i njihovi nekontrolisani pokreti rukom iskazuju temperament, pokazuju kako doživljavaju svet oko sebe. Jako je zanimljiv izbor boje u ranom uzrastu. Roze je najčešće izbor i dečaka i devojčica dok su crna i braon skrajnute sve dok ne dođu do viših razreda. Roze boja deci znači vedrinu, dok su crna i braon ,,ružne’’ boje.Kasnije kroz slikanje crtanje i vajanje deca mogu jasno kroz motive i simbole da dočaraju situaciju, odnose likova i motiva na papiru a kroz izbor boja da dočaraju svoju emociju. Oni time pokazuju šta se dešava u njima samima.
Koncentracija se na časovima slikanja, crtanja i vajanja sve vreme uvežbava i svakako je sastavni element razvoja svih tipova inteligencije. Kako živimo u trenutku svenastupajuće digitalizacije i kompjuterske zabave, deca često gube koncentraciju. Gube je zbog brzog smenjivanja detalja u igrici i uopšte na internetu. Zato je jako bitno da dete svojim rukama stvara – slika, crta ili vaja i tako razvija koncentraciju i vežba posvećenost jednom zadatku i jednoj ideji. Koncentrisano radi na rešenjima, na ostvarivanju ideje. Ne menja često zadatke, ne prelazi sa jednog projekta na drugi. Sve vreme ostaje koncentrisano i posvećeno jednoj temi.
Mašta poput kreativnosti je svet koji upotpunjava realnost. Mašta daje deci slobodu da istažuju nove ideje, koncepte, nove mogućnosti. Tako nastaju zanimljivi i logični svetovi, nekada zasnovani na realnosti a nekada potpuno samostalni. Svetovi sa nekim dečijim sledom i dečijom logikom, a jako očaravajući. Na časovima deca se podstiču da maštaju jer svako dete je jedinstveno i njegove specifičnosti kroz maštu trba da dođu da izražaja. Tako nam dete govori nešto više o sebi i o njegovom unutarnjem svetu.
Socijlna interakcija je jako značajna za pospešivanje inteligencije. Socijalna inteligencija je bitna od prve komunikacije sa drugarima do poslovnog okruženja kasnije, kada dete postane odrastao čovek. Na časvoma umetnosti dete je u konstantnoj komunikaciji sa drugarima i predavačima. Kroz grupne časove slikanja i crtanja, pojedinci mogu razmenjivati ideje, iskustva i podršku sa drugima koji dele istu strast za umetnošću. Socijalna inteligencija se pospešuje na časovima slikanja, crtanja i vajanja tako što je dete neprekidno u komunikaciji sa vršnjacima, međusobno se podržavaju, ali i daju konstruktivne kritike.
Samopouzdanje pretposlednje u nizu a suštinsko za sve vrste inteligencije. Na časovima umetnosti samopouzdanje se gradi i jača kroz svoj rad, kroz kritičko mišljenje, kroz zapažanje detalja, kroz interakciju sa drugima. Sve vrste pohvala utiču na svest deteta o sebi, na njegovo samopouzdanje. Kroz podršku i sa pohvalom zbog truda ili zbog talenta, dete stiče osećaj vrednosti i jača svoju samosvest. Samopouzdanje doprinosi detetu da bude svesno svoje inteligencije i da je koristi uvek (da ne odustaje zbog problema vodeći se mišlju da nešto ne može da izvede).
Logičko zaključivanje se na časovima gradi tako što dete pokušava stalno da reši određene probleme. Dete instinktivno isprobava sve moguće načine da reši zadati problem, da poveže na crtežu određene elemente. Mlađa deca često odustanu. Međutim, zadatak na časovima je da decu osnažimo da ne odustaju već da zastanu, razmisle, primene naučeno ili samo da nastave da isprobavaju. Čestim zadacima deca se naviknu na logičko zaključivanje koje im kasnije koristi u svakodnevnim situacijama. Tako, deca svoju inteligenciju povećavaju i proširuju njene mogućnosti.
Preporuka knjiga na temu (kreativne) inteligencije
Knjige koje se bave ovom temom su:
- CQ za decu uzrasta 4 do 5 godina u izdanju izdavačke kuće Klett – knjigu preporučujemo za mlađi uzrast. U pitanju je radna sveska koja slikovito svet kreacije približava deci.
- IQ deteta – briga roditelja, Ranko Rajović – preporučujemo za sve uzraste dece.
- Kreativna inteligencija, Alan Dž. Rou – ovo je sveobuhvatna knjiga o kreativnoj inteligenciji.
Treba deci uvoditi literaturu koja će inteligenciju vežbati, nadograđivati. Stalni zadaci u slikarstvu, crtanju ili vajanju od dece zahtevaju posvećenost, istrajnost, vežbu u rešavanje problema. Svako slikarsko dostignuće je krenulo od niza vežbi kako bi umetnik došao do remek-dela.
Takođe, kako se roditelji više edukuju, deci mogu adekvatno odgovoriti na njihove zahteve.
Časovi slikanja, crtanja i vajanja u školi Da Vinči objedinjavaju intelektualni razvoj i lični razvoj polaznika. Kroz kreativni pristup i fokus na razvoj inteligencije, mi gradimo most između umetnosti i obrazovanja. Pružamo našim polaznicima mogućnost da istraže svoje potencijale i postignu svoje najviše ciljeve.
Prijavite dete na probni čas kod nas!