Pripremna nastava za polaganje prijemnog u Umetničkoj školi u Nišu

Uslovi prijemnog ispita

Prijemni ispit mogu da polažu svi zainteresovani osnovci bez obzira na uspeh. Odnosno, uspeh na kraju godine nije faktor koji odlučuje. Iako je prijemni za umetničku školu od suštinske važnosti za upis, učenik je u obavezi da položi malu maturu. Mala matura je obavezna za sve učenike i održava se na nivou svih škola u republici.

Prijemni za Umetničku školu bilo da je ona u Nišu ili u nekom drugom gradu, se polaže u terminu koji je prethodno objavljen u informatoru za osnovce – Kalendar aktivnosti. Takođe, sajt svake škole na vreme objavi informaciju o upisu.

Prijemni za Umetničku školu Niš se uglavnom polaže petkom, subotom i nedeljom i najčešće se organizuje meseca dana pre mature. Obavezna je prijava za polaganje prijemnog.

Nakon završenog prijemnog za umetničku školu i posle bodovanja, učenik radi test za malu maturu.

Na samom prijemnom isptitu za umetničku školu, radi se mrtva priroda a nju uglavnom čine – voće, flaša (ili ćup ili čaša) i draperija na kojoj se postavka nalazi. Postavka se može menjati, ali principi su isti.

Polažu se tri oblasti:
– Crtanje
– Slikanje
– Vajanje.

Konačna rang lista se pravi tako što se sabiraju poeni sa prijemnog, poeni sa završnog i poeni koje učenik dobija na osnovu uspeha u školi.

Koja su pravila polaganja ispita?

Za upis u Umetničku školu Niš likovne oblasti, odnosno na obrazovni profil u oblasti umetnosti, kandidat polaže prijemni ispit iz tri dela, i to, kao što smo već naveli iz: 1) crtanja; 2) slikanja; 3) vajanja.

Kandidat na prijemnom ispitu može da ostvari najviše po 160 bodova na svakom delu prijemnog ispita, odnosno ukupno 480 bodova (crtanje 160 plus slikanje 160 plus vajanje 160).

Kriterijumi za ocenjivanje crtanja jesu:

• kompozicija – 40 bodova;
• proporcija i karakter oblika – 40 bodova;
• kvalitet linije – 40 bodova i
• opšti likovni utisak – 40 bodova.

Kriterijumi za ocenjivanje slikanja jesu:

• kompozicija – 40 bodova;
• osećaj za boju – 40 bodova;
• lokalni ton – 40 bodova i
• opšti likovni utisak – 40 bodova.

Kriterijumi za ocenjivanje vajanja jesu:

• kompozicija – 40 bodova;
• osećaj za oblik – 40 bodova;
• strukturalna vrednost – 40 bodova i
• taktilnost – 40 bodova.

Ukoliko kandidat osvoji najmanje 290 bodova ukupno na svim delovima prijemnog ispita, smatra se da je položio prijemni ispit.

Pripremna nastava koncipirana je tako da odgovara zahtevima prijemnog ispita u Umetničkoj školi Niš.

Gde, kada i ko drži pripremnu nastavnu za prijemni ispit u školi Da Vinči?

Pripremna nastava se održava u učionicama škole Da Vinči. U prijatnom okruženju koje je maksimalno posvećeno slikarstvu, crtanju i vajarstvu, učenici provode vreme tako što se stalno usavršavaju. Ovo su potvrdile grupe polaznika tako što komentarišu da se u školi osećaju kao u pravom ateljeu. Okruženi su umetničkim delima te jako brzo postaju svesni da će jednog dana takođe njihova dela biti inspiracija mlađim generacijama.

Kako bi se učenici navikli na tempo polaganja prijemnog ispita, časovi traju tačno 180 minuta, svaki čas. Upravo toliko će vremena imati na prijemnom. Male su grupe te je atmosfera na času, iako radna, uvek ispunjena međusobnim podržavanjem i uvažavanjem. Učenici se međusobno podstiču, ispravljaju i jedni drugima ukazuju na greške.

Nastavu vodi i svoje bogato iskustvo prenosi na mlade akademski vajar Radosavljević koji to čini već 30 godina. On prenosi učinenicima znanje, ali ujedno im pruža i samopouzdanje koje je potrebno za napredovanje u umetnosti. Podstiče kreativnost učenika, njihovu individualnost, kritičko mišljenje, ali i solidarnost i osećaj za druge. Učenici usvajaju normative i pravila slikanja, crtanja i vajanja, vežbaju, usmeravaju jedni druge, podstiču se međusobno na kreativnost i marljiv rad.

Na časovima se primarno radi praktični deo, ali neizostavno se razmenjuju mišljenja, kritike, razgovara se o umetnicima, posmatraju se i tumače umetničke slike.

Likovna umetnost se oslanja i crpe svoju inspiraciju iz svakodnevice, a kako bi se svakodvenica adekvatno prikazala, potrebno je slikarsko kritičko oko. Nekada ono prikaže satiru kao što je to bio slučaj u osamnestom veku, naročito u Engleskoj (zlatno doba likovne satire), a nekada slikarstvo prenosi stanje unutrašnjeg nemira kao što su to dela fovista. U svakom slučaju potreban je kritički duh kako bi likovna dela bila značajna.

Najveća potvrda profesionalnosti škole Da Vinči jesu zadovoljni učenici. Takođe, broj upisanih đaka u željenu umetničku školu kao i ostvarena priznanja na raznim takmičenjima, potvrđuju rad i posvećenost škole.

Polaznici naše škole prethodnih godina su imali sjajne rezultate na prijemnom kao i rezulatate na konkursima raznih takmičenja u Srbiji kao i u Evropi.

Kako izgledaju časovi? Kako su koncipirani?

Kako bi učenik upisao Umetničku školu, polaže crtanje, slikanje i vajanje. Tim redom. U odnosu na to, koncipirani su časovi pripremne nastave tako da se usavršavaju sledeće oblasti:

• CRTANJE – ovde se savladavaju viziranje (merenje), perspektiva, nedogledi, skraćenja i proporcija. Kada smo konstruisali crtež, nastavlja se sa usvajanjem znanja o senčenju, prikazivanju svetla i senki, kao i dočaravanje teksture materijala od kog su napravljeni motivi koje crtamo (najčešće su to predmeti poput flaše, vaze i sl.)

Zanimljivo je da čovek linearnu (pravolinijsku) perspektivu počinje da koristi tj. da se njome služi, tek nakon srednjeg veka, tj. u periodu renesanse. Do tada, motivi na arhitektonskim zdanjima  kao i motivi u slikarstvu su bili dvodimenzionalni. Sa otkrivanjem perspektive, slike, građevine pa i književna dela dobijaju punoću i dobijaju treću dimenziju. Tada stvari i osećanja dobijaju više sadržaja.

• SLIKANJE – dolazi nakon crtanja. Ovde primenjujemo sva znanja sa časova crtanja. Nadograđujemo znanje i crteže tako što slikamo postavku. Učenici razvijaju osećaj za boju i usavršavaju osećaj za kompoziciju. Sve je potrebno oslikati sa postavke kao i draperiju na kojoj se postavka nalazi.

• VAJANJE – ovde primenjujemo sva znanja koja imamo o crtanju i odnosu na zadatu formu na papiru, glinom oživljavamo motive (shvatamo da je osnova i slikanja i vajanja – crtanje). Sve vreme, uporedo sa časovima vajanja, studenti crtaju i slikaju jer je bitna repeticija. Bitno je da steknu rutinu, brzinu i osećaj za kompoziciju. Na prijemnom se pre svega zahteva TAČNOST, ali radovi moraju takođe biti POTPUNO ZAVRŠENI za 180 minuta. Više poena dobijaju ukoliko je rad celovit.

Pripremna nastava traje sve do prijemnog, a poslednji časovi u potpunosti liče na prijemni ispit. Ovo je jako važno jer budući polaznici umetničke škole tačno mogu da ožive atmosferu prijemnog  i da usavrše svoje mogućnosti.

Zaključak

Senzitivni mladi ljudi se često pronalaze u umetnosti i njome se i bave. Njihov senzibilitet je osoben i treba ga negovati. Jako je bitno na vreme prepoznati želju deteta kako bi  što ranije krenulo na pripremne časove da bi doseglo nivo koji zadovoljava kriterijume za upis u umetničku školu.

Naša pripremna nastava kreće u novembru upravo iz razloga što smatramo da je to idealno vreme kako bi se učenici spremili za uspešno polaganje prijemnog. Ukoliko neki polaznik krene kasnije na pripremnu nastavu onda je tempo tj dinamika časova nešto drugačija. Ukoliko se radi u poslednjem trenutku, dete će biti zbunjeno i nesigurno. Kako bismo izbegli takav scenario, najbolje je pripremu krenuti pre drugog dela školske godine. Učenik u toku pripremne nastave dolazi na časove 60 puta (240 školskih časova), toliko je u proseku potrebno da učenici odlično spreme sva tri dela prijemnog ispita.

Potrebna je vežba, strpljenje i vreme kako bi mladi učenici bili sigurni i zadovoljni svojim znanjem.

Pre nego što se upiše dete na pripremnu nastavu, potrebno je da nas pozovete na broj 063/660-406 gde ćemo zakazati termin besplatnog probnog časa.