Perspektiva prenosi trodimenzionalnost predmeta na ravnu 2D površinu. Najbolje ćemo predmet pretočiti iz trodimezionalnog u dvodimnezionalno ako prenosimo na papir linije koje su paralelne linijama u prirodi. Zato je veoma dobro koristiti olovku, štapić ili neki drugi ravan predmet koji bismo postavljali preko zamišljenih linija u prostoru i prenosili ih pod istim uglom na papir.
Jedan trik pri prenošenju trodimenzionalnog u dvodimenzionalno je zatvaranje jednog oka, jer mi trodimenzionalnu sliku u mozgu stvaramo isključivo gledanjem uz pomoć oba oka. Ako zatvorimo jedno oko, slika koju vidimo postaje dvodimenzionalna.
Najosnovnije u prikazivanju perspektive je crtanje paralelnih linija pod uglovima koje donose dubinu predmetu.
Osim toga, potrebno je postaviti tačku u horizontu u kojoj se sakupljaju sve horizontalne linije. Ta tačka zavisi od našeg ugla posmatranja. Ukoliko na kompoziciju gledamo pod pravim uglom, ona će se naći u samom centru kompozicije. Međutim, ovakva perspektiva je oku dosadna i zato ćemo retko postavljati tačku nedogleda na centar crteža. Horizont crteža se postavlja u visinu našeg pogleda.
Ono što moramo shvatiti jeste da udaljeni predmeti izgledaju manje od onih u prvom planu.
Na primeru možemo primetiti da su udaljenije bandere sve manje. Linija horizonta se skoro poklapa sa tačkom nedogleda. Razmak između bandera je takođe sve manji i manji. Primetićete da je osnova perspektive shvatanje prostora i relativnih udaljenosti između objekata u zavisnosti od tačke posmatranja.