fbpx

Časovi slikanja

Časovi slikanja

Časovi slikanja – Svetlost i kontrast

Časovi slikanja svetlosti i kontrasta nas uče da je opažanje oblika rezultat opažanja razlika u našem vidnom polju. Razlike koje zapažamo na predmetima pojačavaju njihove individualne osobine, ističu međusobne karakteristike. U slučaju da je to polje svuda jednako, tj. da u njemu ne postoje razlike, imamo samo osećaj svetlosti u prostoru. Ako u vidnom polju postoje neke razlike, te razlike stvaraju kontraste, što je osnova opažanja oblika.

U kontrastima razlike su došle do suprotnosti. Ritam i dinamika koje zapažamo na časovima slikanja najčešće nastaju zbog intervala i kontrasta. Mi ne možemo da definišemo pojave bez njihovih suprotnosti. Kontraste imamo između svetlog i tamnog, slatkog i gorkog, mekog i tvrdog.. Ako neki beli predmet osvetlimo sa obe strane, on će se izgubiti iz našeg vidnog polja, neće biti kontrasta da ga definiše. Ako nema kontrasta nema ni oblika. Zrak svetlosti, postavljen i usmeren, daje novi aspekt oblicima. On je u stanju da menja kartu konfiguracije predmeta, može da poništi ispupčenja, da neutrališe površinu. Najveći kontrast je između crnog i belog. Između tih kontrasnih krajnosti postoje tonske razlike u svetlosti. Ta postupnost promena u količini svetlosti zove se valerska promena, gradacija. Na časovima slikanja valer se koristi da bi se prikazali predmeti u prostoru prikazivanjem volumena putem gradacije svetlosti. Valer je saputnik oblika, on rešava prostor i dubinu. U umetnosti se kontrasti koriste da bi se pojačao intezitet, unela preglednost i jasnoća, ostvario ritam i, uopšte veća dinamika, dok je valer podređen opštoj ideji dela.
Svaki rad koji slikate treba da bude srazmerno uvećana fotografija postavke koju ste dobili na času slikanja. To postižete viziranjem i upornim posmatranjem elemenata i njihovim upoređivanjem sa oblicima sa crteža.

Obratite pažnju da li je postavka osvetljena prirodnim ili veštačkim svetlom, i sa koje strane postavke je izvor svetlosti. Ako je postavka osvetljena veštačkom svetlošću, čiji izvor je sa desne strane, onda su leve strane predmeta u senci. Zbog jake svetlosti i kontrasti su jači i lepo se uočavaju senke na predmetima i draperijama.

Ako ste tačno postavili predmete krenite sa senčenjem. Najbolje je da postavite prvo srednji ton svakog elementa sa postavkeAko želite da negde pojačate, možete isfiksirati osenčenu površinu i kada se osuši preći još jednom. Ili ako imate presovani ugljen, koji ostavlja tamniji trag, možete i njime potamniti. Naravno, samo ako ste sigurni u taj potez, jer se presovani ugljen teško briše.
Pokušajte da ovaj predmet definišete pomoću tamnih površina koje ga okružuju, sa malo linija, a više osenčenom površinom. Senke na samom predmetu crtajte mekim ugljenom povlačeći ga uspravno, a zatim i popreko, da bi ste dobili volumen. Gnet gumom zatim izvucite beline. Inače, svi ovalni, stakleni i lakirani predmeti imaju do samih ispupčenih mesta svetlosnu liniju. To su mesta koja trebate gnet gumom da naznačite, jer tako crtež dobija na ispravnosti i kvalitetu.
Da bi ste osenčili predmete, morate ih posmatrati kroz trpavice. Tako dobijate isoštrenu sliku i predstavu o tome koje je jačine senka i kako se prostire. Na taj način, uočićete i svetlu liniju kod izpupčenja, jačinu senki sa unutrašnje strane drške, senke kod pregiba. Ukoliko crtate belu draperiju koja je glatka, zbog jakog svetla i njene beline senke nisu jake. Ako pažljivo pratite položaj linija nabora draperije, blagim senčenjem, uhvatićete karakter. Tako će tamne figure u blizini draperije još više dobiti na značaju.

Ukoliko crtate flašu, kada izvizirate odnose veličina kod nje, obavezno postavite osu kroz sredinu flaše i tada ćete nacrtati oblik flaše pravilan. Kod crtanja ne zaboravite na planove u kompoziciji, tj. na različitost obrade predmeta iz prvog plana i one druge. Kada završite sa senčenjem, obradite liniju. Da ponovim, ležeće linije su najtamnije, linije na izpupčenjima su tanje i svetlije, u senci su tamnije i tvrđe…